parataksa

parataksa (para- + grč. τάξις: raspored), sintaktički postupak kojim se dvije rečenice stavljaju jedna uz drugu, a da se pritom ne izriče odnos zavisnosti među njima u izričaju, u diskursu, kakvom subordinacijskom ili koordinacijskom česticom; iako po značenju postoji određeni (smisaoni) odnos (među)zavisnosti, on nije formalno izražen pa rečenice ostaju sintaktički autonomne (→ koordinacija; jukstapozicija). Usp. Bit će kiše, nebo se naoblačilo. (parataksa) prema Bit će kiše jer se nebo naoblačilo. (hipotaksa).